Horor je žanr koji je uvek imao visoko mesto na top listi nekih članova redakcije. Počevši od bajki, preko stripova, knjiga i filmova, pa sve do igara. Interesantno je kako igre, koje su nekako najličnije i samim tim imaju najveći potencijal da nas uplaše, retko kada uspevaju da izvuku više od šoka ili dva. Najčešće je “horor” zapravo samo čudovište ili više njih, koje služi kao jeftino opravdanje za akcionu igru. Slično je bilo i kada se pojavio Dead Island, prilično dobra survival horror igra iz prvog lica, koja je imala svoje vrhunske momente, ali i probleme tehničke prirode koji su je sprečili da dođe do statusa odlične.
Razvoj Dead Islanda u veliku franšizu je očigledno u planu, pa nakon spin-offa Riptide, a pre Dead Islanda 2, imamo priliku da odigramo Escape Dead Island. Na prvi pogled, dobre osobine ovog naslova su prilično dobra stripolika grafika (slična Borderlandsu, na primer), određena doza humora i samoironije (koja je uvek dobrodošla u horor) i akciono rešavanje problema sa pojavom zombija na prijatnom tropskom ostrvu.
Prva sekvenca nas odmah podseća na Dead Island i upoznaje sa osnovama mehanike koju ćemo koristiti da bismo prošli kroz Escape. Ne naročito dobro rešeno šunjanje i loše rešena mehanika borbe (udarac i jak udarac kod borbe iz blizine i pucanje sa zumiranjem) ne smetaju toliko u par minuta koliko uvod traje i igra i dalje drži pažnju. Nakon uvodne misije, sledi još jedan uvod, koji nas upoznaje sa pravim glavnim likom i njegovim društvom. Troje mladih koji nemaju problem sa novcem, a umišljaju da su novinari kreću da vide kakva je to priča sa zombijima na tropskom ostrvu. Ne naročito simpatični likovi, u čemu prednjači glavni – Cliff, naravno vrlo brzo upadaju u seriju nevolja sa izgladnelim živim mrtvacima.
Kako igra odmiče, mehanika igre sve više iritira, pošto je šunjanje prilično neprecizno, a i ne pruža mnogo opcija za kreativnost. Zatim, Silent Hill je nekada imao glavnog lika koji je prilično loš borac, ali je pružao opciju da se borba izbegne. Escape Dead Island tera igrača u borbu, a iako Cliff nije loš borac, sama mehanika je primitivna i dosadna, tako da eliminisanje zombija ne pruža nikakvu zabavu. Kada na to dodamo i beskrajno šetkanje levo desno po istim delovima ostrva, jasno je da igra postaje sve dosadnija sa svakim minutom provedenim u njoj. Ponadali smo se da će nas makar priča obradovati, ali avaj, nije ni ona. Jeftino forsiranje ideje o mešanju halucinacija i stvarnosti (uz krajnju ideju da je možda sve samo halucinacija), a bez neke poente takođe nije dovoljna da ova igra dobije prelaznu ocenu. Posle par sati mučenja, igrač počne da se nada kako će bar malo strave humora da izvuče stvar, ali džaba. Zombiji apsolutno uopšte nisu strašni, a bukvalno niko ko izgovara bilo koju rečenicu u igri nije duhovit.
Da se Escape Dead Island pojavio u sušnom periodu, verovatno bi zaslužio da ga bar neko odigra, ovako, kada je oko nas gomila novih hitova, skoro da ne postoji razlog da ovaj naslov probate (ili bacite pare na kupovinu istog).
Autor: Luka Zlatić
Escape Dead Island
Pros:
- Na momente jako simpatična stripska grafika
- Zombiji
Cons:
- Mnogo bezrazložnog vraćanja na ista mesta
- Nezanimljiva priča, diskutabilan humor, nedostatak strave
- Beskrajno dosadna mehanika igre
