Više od sedam godina je prošlo od kako smo po prvi put zaigrali Devil May Cry 4 na PS3 i Xbox 360 konzolama. Igra je u tom trenutku važila za vrhunac žanra a za Capcom je bila jedan od prvih većih naslova koji je koristio njihov MT Framework grafički endžin. Premotajte vreme do današnjeg dana i ako izuzmemo Bayonetta naslove koji su na istom nivou kvaliteta, DMC je i dalje neprevaziđen u hardcore hack and slash žanru. Stoga ne čudi odluka Capcoma da i ovu igru remasteruje, imajući u vidu da ove godine izdaju remastere čega god se sete. Ovoga puta nam je zapravo drago da su se setili i DMC4, pošto kao što smo već spomenuli, radi se o igri koja u okviru svog (doduše ne preterano zastupljenog) žanra ima i dalje status koji je za svako poštovanje.
Nećemo vas previše zamarati sadržajem originalne igre, pošto se radi o prilično starom naslovu o kome verovatno već znate sve, ako vas ovaj tip igara iole zanima. Držaćemo se samo onih noviteta koje je Capcom ubacio u Special Edition za PS4, Xbox One i PC.
Kada je u pitanju grafika, igra očekivano radi u 1080p rezoluciji i 60 frejmova u sekundi. Performans je zaista konstantan na svim platformama, mada treba imati u vidu da je originalna igra za PS3 i X360 takođe prilično stabilno radila u 60FPS. Ukoliko imate jak PC, igra nudi i dodatna grafička poboljšanja. Ne treba samo zaboraviti da se radi o igri sa početka prošle konzolne generacije koja merena današnjim standardima, ne izgleda bogato u grafičkom smislu bez obzira na remastering. Level dizajn je jednostavno siromašan za današnje pojmove i tu viša rezolucija ne može puno da pomogne.
PC igrači DMC4 se verovatno sećaju Legendary Dark Knight moda, koji je pred vas stavljao besmisleno velik broj neprijatelja, onoliko koliko je vaš računar mogao da hendluje. Ovaj mod je sada prisutan i na PS4 i Xbox One, mada je podjednako dosadan posle inicijalnih 5 minuta u kojima deluje kao nešto što bi bilo zabavno. Mnogi ovaj mod pogrešno porede sa hard modom, pa ćemo vas podsetiti da ako zaista želite izazov, Dante Must Die mod iz obične kampanje je prava stvar za vas. Sve uz svemu – Special Edition izgleda i radi dobro, ali to se moglo reći i za originalno izdanje od pre sedam godina, tako da ovo definitivno nije glavna stvar zbog koje bi vam još jednom preporučili DMC4.
Ono zbog čega vredi ovu igru kupiti još jednom su dodatna tri nova igriva lika. Osim Dantea i Nera, sada su tu i Danteov brat Vergil, kao i Lady i Trish. Za fanove DMC-a bi samo dodatak igrivog Vergila bio dovoljan da opravda ovaj remaster. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je ovo možda i najbolja verzija Vergila do sada, pošto konbinuje njegovu DMC3 verziju a neke od dobrih elemenata (teleportovanje sa summoned swords) preuzima čak i od DmC verzije Vergila. Tu je i potpuno nova mehanika u kojoj njegovi napadi postaju moćniji kako se on “koncentriše”. To postižete tako što ćete se u igri ponašati u skladu sa Vergilovim karakterom, što znači da će se skala puniti recimo dok mirno i polako hodate pored razjarenih neprijatelja. Prilično interesantno.
Iako se sa njima po prvi put susrećemo u formi igrivih likova, Lady i Trish su takođe prilično zanimljive u smisli gamplaya. Lady se može okarakterisati kao ranged karakter, sa oslanjanjem na oružja i izuzetno sporim ali moćnim udarcima na blizinu. Trish je brža i njeni komboi su uglavnom bazirani na specijalnim udarcima sa elektricitetom, od kojih smo mnoge videli recimo u Marvel vs Capcom. Kada na ovo dodate i Dantea i Nera, dobijate 5 odličnih likova da sa njima eksperimentišete i vežbate izuzetno dobar i dubok kombat sistem koji nudi Devil May Cry 4. Sa Vergilom možete igrati celu kampanju, dok je Lady dostupna u Nerovoj a Trish i Danteovoj kampanji. Svi novi likovi imaju i kratke cutscenes kao jednu vrstu uvoda u inače potpuno besmisleno njihovo ubacivanje u delove igre koje ste prelazili sa Danteom i Nerom. No dobro, jasno je o čemu se radi i drago nam je da je tako. Devil May Cry je igra u kojoj je gameplay alfa i omega, pa nakon što ste jednom videli priču, apsolutno je dobrodošlo da misije prolazimo iznova i iznova na različitim nivoima težine, a sada i sa različitim likovima.
Autor ovih redova spada u hardcore DMC fanove, pa nije loše napomenuti i po koju stvar i iz tog ugla. Vergil nudi velike combat mogućnosti, merljive ako ne i veće u odnosu na one koje je imao u DMC3. Lady i Trish su interesantni po pitanju gameplay-a, recimo na onom nivou kompleksnosti koju nudi i Nero, možda malo i manje. Ali ako zaista igrate na visokom nivou, svi ovi likovi zajedno nemaju onoliko gameplay mogućnosti koliko ima sam Dante. Uz Bayonettu, DMC4 Dante je i dalje neprikosnoven lik po pitanju kompleksnosti gameplay mehanike i širokog spektra combat mogućnosti koje pruža. Onog trenutka kada tačno znate šta želite i šta radite sa Danteom, znajte da tek tada zaista igrate Devil May Cry.
Special Edition donosi grafički poboljšanje koja su očekivana i ništa suštinski ne menjaju u odnosu na original koji je takođe radio u 60FPS. Međutim tu su tri nova igriva lika, od kojih je jedan Vergil! Što je već dovoljno. Po ovoj ceni, ovo je odlična kupovina, imajući u vidu da se radi o jednoj od najboljih akcionih igara svih vremena. Vredno ponovne kupovine za fanove, a za one koji nikad nisu igrali ovu igru, idealna prilika da se uključite po nešto nižoj ceni.
Autor: Filip Nikolić