Da li uzimate ritam vašeg srca zdravo za gotovo? Ne računajući ono kad se zadišete, pa stavite ruku na grudi i pomislite “U je… al mi kuca srce!”, vrlo verovatno je taj ritam života nešto što vas ne interesuje previše. Baš tako se ponašala i junakinja ove igre, sklona avanturama, istraživanju, bez mnogo obzira ka opasnostima koje prete. Jednom je, istražujući jednu kriptu, pala… Duboko… Preduboko… Ritam, njen ritam, je stao.

Kripta nije bila nenastanjena, a nekromant koji u njoj obitava je odlučio da iskoristi srce junakinje, vaše srce, za svoje potrebe. Otvorila je oči, ustala i nastavila potragu. Međutim, više ništa nije bilo kao ranije. Muzika je ispunila njene uši, a ritam je nosio njeno telo dublje i dublje, kroz katakombe.

*BUM* Napred.

*BUM* Levo.

*BUM* Kostur.

*BUM* Ha! I on pleše u ritmu.

*BUM* Udarac nožem.

*BUM* Idemo dalje…

*LEVO* *LEVO* *NOVI MAČ* *NAPRED* *ZMAJ* *NAZAD* *JOJ! PLAMEN PRŽI* *UDARAC* *ESKIVAŽA* *UDARAC* *NAPRED* *DOBRO JE?*

Nije loše, ali… Nema se vremena za razmišljanje, da bi se ostalo u ritmu.

Pod dvorane naizmeničo bljeska veselim bojama. Iz tame izviru nova i nova čudovišta. Sva ona plešu u ritmu sa podom, sa grudima igrača koji diše uz igru, sa prstima igrača koji igraju po tastaturi, sa očnim kapcima koji trepću samo kada ritam to dozvoli, sa srcem glavne junakinje, sa kriptom.

Srce je kripta, kripta je ritam, ritam je sve.

Kada jednom hipnotičko dejstvo ove igre prestane, kada odvojite staklasti pogled od monitora, a zgrčene prstiće protegnete van ritma (konačno), možda nećete osećati ili misliti ono što smo mi mislili nakon nebrojenih sesija uz Crypt of the NecroDancer, ali ćete verovatno biti zadovoljni onime što ste odigrali, što ste doživeli.

A mi? Pa i mi smo. Predivna nam je ova kombinacija retro roguelike fazona, sa sve 2D pikselizovanom grafikom, sa sjajno dizajniranim čudovištancima, sa naizgled jednostavnom, a sjajno osmišljenom mehanikom svakog lika, svakog oružija, svakog nivoa, kombinacija sa briljantnim soundtrackom čiji ritam odlično prati nivoe, koji će vas učiniti boljim igračem ako mu se opustite i prepustite.

I to nije sve, moguće je igrati uz vašu muziku, ili bar muziku koju imate negde na računaru, ako je već niste sami komponovali. I to isto može super da funkcioniše. Mada je preporuka da birate pesme koje su ritmične, a ne melodične, zato što je ovde ritam bitan.

E sad, koliko je teško uživati u NecroDancerovoj kripti, ako baš nemate osećaj za ritam? U početku prilično, kasnićete, brzaćete, mašićete bitove za koje ste bili sigurni da ste ih pogodili. Kako vi budete grešili lik na ekranu će gubiti bonuse, promašivati protivnike, ginuti… Ali, ova igra nije preteška i ipak dozvoljava značajan netalenat, ali morate ga nadomestiti koncentracijom i vežbom.

Još jedna stvar nas je dodatno kupila. Ova igra je od leta 2014. na Steam Early Accessu. U alfa fazi! U toj alfa fazi nema ubistvenih bagova, nema sitnica i krupnica koje će vas izbaciti iz igre, sve izgleda i funkcioniše (i zvuči!) super. Od skora je igra prešla u beta fazu, ali je i dalje Early Access. I dalje funkcioniše savršeno. Jedino što fali je određeni sadržaj, nivoi, protivnici…

A i bez toga je predobra.

Kada Crypt of the NecroDancer bude završena do kraja, mislimo da će svako morati da je proba, a do tada nema razloga da je fanovi ritmičkih ili retro 2D arkadnih lagumo-istraživačkih igara ne probaju. Ne samo što se neće prevariti, nego će uživati. U ritmu.

Autor: Luka Zlatić