Dosta se toga čudnog događa sa Ubisoftom ovih dana. Ko je iole upućen u industriju prosto ne bi znao odakle da krene sa analizom koje je sve loše poteze Ubisoft povlačio u proteklim mesecima (godinama?). Jedan od čudnijih je i izdavanje dve Assassin’s Creed igre u isto vreme – Unity i Rogue. Po tome koja je više reklamirana i na kraju krajeva izašla za konzole najnovije generacije, jasno je ko je Ubisoftu bio „omiljeno dete“. No kako to biva i u realnosti, ono dete u koje ulažete većinu svog vremena i resursa na kraju ispadne „raspadač“ a to je slučaj i sa Unityjem. Jedan od najvećih promašaja godine postao je predmet sprdnje. A ono drugo „dete“, koje niko nije primećivao, bez puno pompe i promocije, izdato za konzole sada već starije generacije (Xbox 360 i PS3) , ispostaviće se, predstavlja „nebrušeni dijamant“.
Dobro, preterujemo, daleko je Rogue od dijamanta, ali je igra zapravo jako, jako zanimljiva. Predstavlja osmi deo AC serijala i nastavak je Assassin’s Creed IV: Black Flag a predstavlja i uvertiru za Assassin’s Creed III. Takođe, finalna misija je prolog za Unity, a sve to iz perioda kada je Ubisoft mislio da će se Unity pojaviti mesecima ranije a ne u isto vreme kada i Rogue. No, nije to najbitnije – Shay Patrick Cormac, Assassin, u ovoj igri zapravo menja stranu i postaje ni manje ni više nego templar i kreće u borbu upravo protiv assassina. Sjajna prilika da isprobate naslov „sa druge strane“.
Po pitanju gameplay-a, Rogue je gotovo identičan kao Black Flag
Ovo donosi i prednosti i mane. Ako ste AC fan, sigurno će vam se dopasti što ćete istraživati slične lokacije kao i pre, samo iz drugog ugla, što ćete sretati iste likove, a opet boriti se protiv dojučerašnjih prijatelja i šurovati sa jučerašnjim protivnicima. Opet, baš kao i sve drugo i ova odluka ima suprotnu stranu medalje – to ujedno znači da je Ubisoft jednostavno reciklirao većinu stvari iz Black Flaga i potom ih ponudio kao kompletno novu igru po punoj ceni.
Kada gledamo priču, Shay je veoma veliko osveženje u žanru i zanimljiv karakter čiju priču bi trebalo ispratiti. Tu su i nova oružja, priča i na kraju krajeva dizajn osnovne premise igre. Međutim, repetitivna borba prsa u prsa neće se dopasti igračima, veliki broj bagova kao i „smešne“ borbe sa glavonjama. Sporedne misije, jedna od stvari koja krasi Assassin’s Creed serijal ovde su skromnog broja a i ne posebno zanimljive, pa se u tom pogledu Rogue može posmatrati kao Black Flag DLC ili svojevrsni klon istog „u ogledalu“.
[huge_it_gallery id=”10″]
Stoga, sve zavisi od toga šta od igre očekujete. Ako ste fan, ne bi trebalo da je propustite, jer će vam se sigurno dopasti sva uvezivanja sa pričom prethodnih delova. Ako vam je AC već pomalo dosadio, onda nema nikakvog smisla isprobavati Rogue.
Autor: Bogdan Diklić
Assassin’s Creed Rogue
Pros:
- Igrajte kao Tempar!
- Dobra priča i dopuna AC serijala
Cons:
- Dosta recikliranih scena, ideja
- Kamera
