Znate li šta je to pravi horor? Pravi horor je kada uzmete decenijama staru, legendarnu horor franšizu, praktično majku i začetnicu žanra, i od nje napravite nedovršeno, strahovito loše, isprazno iskustvo, koje ne samo kao da beži iz žanra koji je osnovalo, već ni ono što pokušava da uradi ne radi ni približno zadovoljavajuće. Naprosto je tužno šta je to Alone in the Dark postao, i najbolje bi bilo ovu igru što pre zaboraviti, time dajući do znanja vlasnicima serijala da, ako već ne mogu da naprave dostojan nastavak osam godina nakon izlaska poslednje igre, barem dopuste da serijal umre i ostane zapamćen po onome što je dobro u vezi njega. Šta, mislite da igra ne može biti toliko loša? Ne, ne, dozvolite nam onda da vam dočaramo malo bolje u šta se upuštate.
Illumination je igra koja nema gotovo nikakvu priču, sem nekoliko pasusa povremenog teksta, koji nagoveštavaju celu poentu igranja. Illumination nema nikakvu glasovnu glumu pa ni muziku. Čak su i zvučni efekti toliko oskudni da na momente sasvim izostaju. Illumination nema ništa inovativno, nikakav razlog koji bi vam golicao maštu, ili ikakvu zaraznost gejmpleja koja bi vas iole mogla privoleti. Illumination je nedovršena hrpa sadržaja, svezana tako da niste sigurni da li pred sobom imate gotovu igru, ili nekakvu bojažljivu betu u neoriginalnom nastanku.
Alone in the Dark: Illumination je zamišljen kao multiplejer iskustvo, sa mogućnošću igranja u četiri igrača. Pred sobom ćete imati četiri klase: vešticu, lovca, sveštenika i inženjera. Svako sa svojim setom veština i mogućnosti? Da, svako sa svojih par neoriginalnih sposobnosti, koje ih distanciraju jedne od drugih čak toliko da ćete steći utisak da su svi braća po materi, da ne kažemo klonovi. Nikakva značajna razlika između karaktera mirisaće vam na usiljeni multiplejer, koji nismo sigurni ni zašto je forsiran. “Sam u mraku”, sećate se? I bolje bi vam bilo da se sećate, jer ni delić te legendarne atmosfere nećete doživeti ovde, trčkarajući sa društvom po mračnim hodnicima i prostorijama, pucajući iz nezanimljivih oružja u još nezanimljivije protivnike. Zaboga, kakav horor, i pravopis će nam smračiti.
Prisetimo se poslednjeg nastavka iz 2008. godine. Iako nije imala najbolju prođu od strane kritike, Alone in the Dark iz ove godine je bila jedna ambiciozna igra, prepuna sjajnih ideja, koja iako je bila na neki način nedovršena, odisala je originalnošću i ulivenim trudom, polazeći od priče, preko simpatično otrcane glume i sjajne muzike, pa do originalnih rešenja u igranju. Od svega toga, Illumination je samo nedovršen.
Ne daj bože da krenemo još malo unazad i prisetimo se igre Alone in the Dark: The New Nightmare, koja je imala odličnu atmosferu, za to vreme fantastične efekte i akciju jeziviju nego što smo se i mogli ponadati. A poći još korak dalje ka originalnoj trilogiji, bilo bi tek pravi greh. Jer Illumination ne bi trebalo porediti ni sa drugim iole dobrim horor igrama, a kamoli sa legendama iz serijala kom pripada.
Još uvek se niste uverili? Dobro onda, kupite igru za bagatelnu cenu, pokrenite je, uskočite u čizme sjajnog, originalnog protagoniste, zgrabite ortake pod ruku, pucajte iz neverovatnih pištolja koji svojim varnicama obasjavaju noć, alanvejkovski originalno osvetlite protivnike da ih oslabite dok uz krike padaju na kolena, trčite trošeći stamina bar brzinom munje ne biste li sedamnaesti put rešili taj preoriginalni zadatak koji iako je svaki put isti, nije nimalo repetativan, saspite svo olovo sveta u najjezivija stvorenja igračke industrije i počnite da zviždite ili pevušite svoju samokomponovanu horor himnu, jer uz već prisutne psovke u žaru sjajne borbe koje u potpunosti nadomešćuju nedostatak glasovne glume, ništa nije slađe nego kada i muzičku podlogu sami kreirate. I dok autor ovog teksta gubi dah, ne bi li vas u jednoj rečenici podsetio šta je to sarkazam, a istovremeno vas i odvratio od ove “hororčine”, imamo samo jednu poruku za vas: bežite! Hodajte pažljivo vašim mračnim hodnicima i stisnite taj novčanik. Možda u stvarnosti i nemate stamina bar, ali vas prekomerna izloženost ovoj igri svakako može ubiti. Šalu na stranu, zaobiđite ovu igru u najširem mogućem luku, jer je u pitanju gubljenje novca, vremena i živaca, a na dobitku biće jedino oni koji sa vama dele vašu igračku platformu, jer posle ove igre, verovatno ćete im je u potpunosti prepustiti, krenuvši na hodočasnički put pročišćenja od ovog noćnomorskog iskustva koje boli svakog fana serijala, ali i bilo koga drugog ko se služi igračkim razumom barem u minimalnim količinama. Eto, to bi bilo to prosvetljenje iz podnaslova igre. Ne dajte se prevariti, okrenite se na bilo koju stranu i naći ćete nešto više vredno vašeg vremena.
Autor: Milan Živković
Alone in the Dark Illumination
Pros:
- Povremeno fina grafika
- Uz igru ne stiže nikakav virus
- Ne treba primiti tetanus posle igranja
Cons:
- Ne treba primiti tetanus posle igranja
- Nema zvukova, nema originalnosti, nema stida
- Ima bagove. I još bagova. I jeftina je! Ne.
