Znate li kada je najavljen Starcraft 2? Još 2007 godine. Da, zvuči neverovatno a možda se ni mi ne bismo toga setili da nismo relativno skoro u redakciji kačili na zid naslovne strane starijih brojeva ovog magazina. I među njima se našla naslovna na kojoj je prikazan concept art protosa iz Starcrafta 2 uz veliki naslov koji najavljuje igru.  Sada, osam godina nakon toga, i dalje nismo u prilici da igramo finalnu epizodu ovog ostvarenja već „samo“ zatvoreni beta test. Ne samo to, već nismo u prilici ni da zaokružimo priču iz serijala koji je započeo pre više od 16 godina.

Igrači su sa nestrpljenjem čekali Legacy of Void, možda jednako koliko i Wings of Liberty, prvu epizodu drugog dela jer se čini da je Heart of the Swarm napravio od Starcrafta 2, na neki čudan način, manje zanimljivu igru nego što bi ona trebalo da bude. Legacy of Void je multiplayer test i u tom smislu ne možemo govoriti o iskustvu igre za jednog igrača niti o onome što očekujemo po pitanju fabule. Blizzard se jednostavno koncentrisao na multiplayer izmene.

Kažemo izmene jer i pored novih jedinica, čini se da je balans pretrpeo najveću „generalku“. Sada na početku imate veći broj radilica ali manju količinu slobodnih resursa oko svake baze. Ovo posebno transformiše svaku multiplayer partiju – važne odluke morate doneti od starta a ne tek u drugom segmentu igre. Do sada je „otvaranje“ igrača bilo jednostavno i odigravalo se po ustaljenom principu prateći nekoliko postulata. Tek kasnije dolazilo je do kompleksnih odluka. Sada se one moraju donositi od starta – da li idete na ranu ekspanziju, da li pravite armiju, da li brzo napadate ili ćete pak praviti „utvrđenje“… izbora je mnogo. Manja količina resursa u bazi znači i raniju agresiju i napadanje zbog znatno veće nagrade koje ono sa sobom donosi.  Jednostavno, više niste sigurni sa svoje dve baze – taman dok postavite drugu „na noge“, lagano će vam ponestajati resursa u prvoj, pa ćete morati krenuti ka trećoj, a znate ko vas tamo čeka. Legacy of Void vas jednostavno forsira na sukob, na odlazak na centar mape, na aktivno igranje a ne pasivno držanje „u ćošku“. Propustite li priliku da zauzmete ekspanziju, potencijalno ste izgubili meč.

Sve ovo znači i da se akcija u igri događa znatno ranije i više niste „osuđeni“ na desetine minuta statične igre i skupljanja resursa.  Iako zvuči da je igra ovim postala teža, ne mora nužno biti tako. Jednostavno, iako je akcija isforsirana ranije, oba igrača imaju znatno teži zadatak da održe ekonomiju u igri u njenom središnjem delu, što ostavlja dosta mogućnosti za sitnije napade i kombinatoriku.

Naravno, jednako važan deo igre je i dodatak novih jedinica. Protos Disruptor daje ovoj rasi njihovu verziju Banelinga (Zergovskog samoubice) s tim što je verzija protosa nešto naprednija – može se iznova koristiti a i neuništiva je dok se sprema za detonaciju. Teranski Cyclone je mehanički indukovani – ciklon, koji se „lepi“ za jedinice i konstantno ih napada. Prava mala (velika?) napast. Zergovi su sa druge strane dobili Lurkera koji se vratio iz Brood Wara i spreman je da izbacuje šiljke iz zemlje u liniji na veći broj jedinica. Ravager je jedinica koja bi trebalo da pomogne u onome u čemu je Swarm Host fejlovao u Heart of the Swarm – u nanošenju velike količine štete većem broju jedinica.

Nisu zaboravljeni ni postojeći borci u redovima sve tri rase. Battlecruiser poseduje novi „taktički skok“ koji omogućava teleportaciju po čitavoj mapi – da, dobro ste pročitali, jedna od najsporijih jedinica u igri je sada naprasno postala jedna od najbržih (u neku ruku).  Siege tenkovi sada mogu biti podignuti od strane Medivaca čak i kad su u „siege“ modu. Naravno, sve su ovo trenutne mogućnosti svake od jedinica i postoji velika šansa da će dosta toga biti promenjeno kako beta bude odmicala i kako se balans u igri bude menjao. Noviji igrači su sigurno ispratili koliko toga je promenjeno u Starcraftu 2 od lansiranja a stariji se zasigurno sećaju da je skoro deceniju od lansiranja Starcraft dobio balans zakrpu kojom su bili zadovoljni svi igrači.

Vredan pomena je i Archon mod koji smo imali prilike da vidimo u Brood War. On omogućava da dva igrača kontrolišu istu stranu odnosno jedan tim, što „ubija više muva“. Čini da Starcraft ne bude čisto solerska igra u kojoj ste „otuđeni“ od drugih. Pored toga pomaže da u StarCraft 2 uživate više nego inače jer zajednička kontrola istog tima dovodi ne samo do boljeg pregleda igre već i do komičnih situacija kada u timu zavlada panika ili kada oba igrača žele da kontrolišu iste jedinice. Možda najvažnije od svega toga čini da StarCraft 2 bude „dostupniji“ naslov u odnosu na standardne okolnosti jer, složićemo se, ova strategija u realnom vremenu nije nimalo jednostavna i reklo bi se da nije najprijateljskije raspoložena prema početnicima u žanru.

Stoga stoji i ključno pitanje – da li će Starcraft 2 uopšte biti zanimljiv igračima kada se Legacy of Void pojavi? Ili je Blizzard i sam ovo odavno shvatio i okrenuo se nešto više „casual“ igrama poput Hearthstone pa čak i Heroes of the Storm.

Autor: Stefan Starović