Nakon bekstva u svemir sa Civilization: Beyond Earth-om, čuveni kreator strateških igara Sid Meier nam predstavlja šta se dešava u epilogu partije pomoću svoje nove mini-strategije, Starships. Trijumfalni kolonisti opremaju svoje svemirske brodove i nastoje da prošire svoj uticaj na obližnje planete i stupe u kontakt sa drugim kolonistima koji su postigli isto. Sada je vreme za uspostavljanje dominacije nad galaksijom – bilo mirnim populativnim putem, bilo naučno ili infrastukturno, a ako sve propadne, tu je uvek ratna opcija.
Sid Meier’s Starhips je spinoff igra koja nudi nove taktičke izazove igračima, upakovane u malo pakovanje gde partije ne traju dugo i po mnogo čemu zaobilazi kompleksnost svog prethodnika zarad brže igre. To je vidljivo već u pripremi igre, gde igrač može da odabere afinitet svojih kolonista (koji odgovaraju krajnjim afinitetima iz Beyond Eartha) i jednog od vođa. I jedan i drugi izbor daju određene bonuse i izbor afiniteta utiče i na izgled brodova. Takođe, igrač bira i veličinu galaksije, broj protivnika, težinu, kao i uslove za pobedu. Dakle, prilično pojednostavljeno u poređenju sa pripremom bilo koje Civ partije, zar ne? Ne brinite, ovo je kontinuirana tema kroz celu igru.
Na samom početku partije imate svoju rodnu planetu, svoju flotu od dva svemirska broda i nešto resursa. Mapa galaksije prikazuje i prve bliske planete, tip misije koji se može obaviti na njima, broj gradova i proizvodnju resursa. Rešavanjem misija i skupljanjem (ili kupovinom) uticaja na svakoj planeti polako možete širiti svoju federaciju. Za to ćete tokom cele igre koristiti naslovnu zvezdu ove igre – flotu svojih svemirskih brodova.
Iako konstantno mora da se kreće kao jedna celina, vaša flota svemirskih brodova je glavno oruđe kojim ćete ostvarivati svoje ciljeve. Kretanje flote po potezu je ograničeno jedino nivoom odmornosti njene posade. Svaki brod može biti zasebno opremljen, instalacijom i unapredjivanjem različitih modula koji se sastoje od: motora, oklopa, štitova, lasera, topova, torpeda, stelt modula i detektora i malih lovaca. Ugrađujući različite nivoe ovih modula možete napraviti brodove za različite namene. Na primer, možete kreirati teški spori nosač, ili dalekometni stelt snajper, brzu korvetu, i tako dalje. Dalje unapređenje flote možete ostvariti i pomoću istraživanja novih tehnologija. Navikli smo da su u većini Civ igara tehnologije razgranate na puno strana i čine kompleksno drvo sa različitim prioritetima. Međutim, u Starshipsima, sistem tehnologije je jednostavno sveden na minimum. Prosto, postoji po jedna tehnologija za svaku vrstu modula broda i svaki nivo povećava efikasnost datog modula. Na taj način igra ostaje brza i jednostavna.
Resursi su slični kao u Beyond Earth-u i sastoje se od energije, metala, hrane i naučnih poena, a dodat je novi meta-resurs, krediti. Energija služi za kupovinu novih brodova i unapređivanje postojećih, metal za izgradnju infrastrukture na planetama, hrana za izgradnju gradova, naučni poeni za istraživanje tehnologija, a svi oni se mogu kupovati i prodavati “na pijaci” za kredite, koji se još koriste i za kupovinu uticaja na planetama ili izgradnju ‘wondera’.
Verovatno najinteresantniji deo igre su borbe koje se odigravaju na izometrijskoj taktičkoj mapi koja je podeljena na heksagonalna polja. Mada pred svaku misiju možete proveriti koji su ciljevi kao i proračunati odnos snaga, te napraviti sitne prepravke na brodovima ako zatreba, snaga i razvijenost vaše flote dolazi do punog izražaja u ovim okršajima. Zatvoreno bojno polje, pored brodova, čini i centralno postavljena planeta oko koje se sve odigrava, kao i polja asteroida, warp kapije i razne slične prepreke. Kako bi borbe bile još zanimljivije, tu su još i univerzalno primenjeni efekti, poput magnetnih talasa, poroznih asteroida, itd, kao i borbene kartice koje vam mogu doneti prednost u odsudnom trenutku. Borbe su poteznog tipa, gde svaka strana u potpunosti obavi svoj potez, pa onda predaje potez protivniku. U toku svog poteza, svoje brodove možete kretati broj polja određen snagom njegovog pogona, kao i obaviti jednu od ‘posebnih akcija’, što uključuje ispaljivanje iz nekog od oružja, lansiranje torpeda, aktivaciju stelta ili detektora, lansiranje lovaca ili prosto aktiviranje boosta da bi se pomerili za još jedno polje. Postavljanje brodova je vrlo važno – u smislu zaklona koji nude prepreke, kao i lica broda okrenutog prema protivniku, jer su štitovi jači napred nego pozadi, pa je samim tim i šteta naneta od pozadi veća. Postoje razni tipovi misija, od klasičnih borbi, pa čuvanje konvoja ili napad na protivnički, duel komandnih brodova i mnogi drugi.
Diplomatija, iako pristutna, ne igra gotovo nikakvu ulogu u igri. Tu je opcija za standardno “možemo živeti u miru” koje vodi ka alijansi, ali kad se sve sabere, osim provere snage protivnika i njegove flote, diplomatski sistem može i da ne postoji u ovoj igri. Očigledan exploit u tome da se mir može zaključivati i kršiti u istom potezu govori u prilog nerazvijenosti ovog sistema.
Grafika i zvučni efekti su podnošljivi i servisabilni, ali ništa što bi nas oduševilo. Ukoliko bismo gledali sa cinične strane, mogli bi reći i da su nekoliko godina zastareli – a to se pre svega odnosi na grafiku. Frustrirajuće je i to što ne postoje nikakve video opcije, te je nemoguće podesiti rezoluciju, kao i odsustvo stvarnog fullscreen moda. Jedine opcije za igranje su ili u zasebnom prozoru, ili u maximizovanom prozoru. I to nam na neki način i daje uvid u većinu problema sa Starshipsima. Igra u mnogome deluje nedovršeno ili prejednostavno i sav potencijal koje samo ime Sid Meiera u vezi sa igrom donosi dodatno multiplicira takav utisak.
U borbama, koje su verovatno i najbolji deo igre, frustrirajuće je što ne postoji marker dometa lasera i topova, kao i bolji presek zaklonjenosti. To gotovo potpuno ubija sav taktički smisao koji bi mogao biti izveden u ovom konceptu. Probleme sa diplomatijom sam već pomenuo, a direktno iz njih se rađa još jedan problem. Naime, osvajanjem protivničkog ‘home worlda’, sve njegove planete dolaze pod kontrolu osvajača. To automatski može da aktivira mnoge tipove pobede (na primer, osvajanje, populaciju, wondere) i sasvim je moguće pobediti igru u dva poteza. Ovo se lako moglo zaobići tako što bi se planete poražene strane vratile u anarhično samostalno stanje.
Uprkos svim manama, daleko je od istine da igra nije zabavna. Odlična je za kratke brze jurnjave po svemiru ili particioniranje galaksije u dugoj partiji. Ali na žalost, Starships nije strategija i svemirska opera u jednom, kao što smo se možda nadali da će biti. Ukoliko developeri nastave da je razvijaju, ispravljaju greške i da joj nadograđuju module, kao jednom od svojih brodova, ima potencijal da to i postane, ali u trenutnom izdanju je možda bolje sačekati neki Steam popust pre nabavke.
Autor: Miljan Truc
Sid Meier's Starships
Pros:
- Vrlo zanimljive borbe i misije
- Kreacija različitih flota i brodova pomoću raznih nivoa modula
Cons:
- Slab AI, besmislena diplomatija, prepojednostavljena
- Zastarela grafika i nedostatak grafičkih opcija
- Laka za exploitovanje, što borbi, što same igre
