Kaže se da je istorija nekog naroda bogata koliko i njihova tradicija i običaji. U vremenima pre pisane reči ili televizije, priče i običaji su se usmeno prenosili s kolena na koleno, dok su pripovedači važili za neke od najbitnijih ličnosti u društvu. Neke od kultura su, nažalost, pri odumiranju ili su potpuno nestale te se o njima vrlo malo zna. Jedna od njih su i Eskimi, mali i ponosan narod sa Aljaske, mnogima od nas nepoznanica van stereotipnih priča. Upravo su kroz jednu video igru odlučili da sa nama podele deo svoje kulture kroz malu priču o prijateljstvu.
Glavni junak ove priče je devojčica Nuna, odlučna da otkrije uzrok snažne mećave koja joj neprestano zatrpava selo. Njoj se vrlo brzo priključuje beli lisac koji će joj pomagati pri otvaranju puta za dalje, ali i otkrivati skrivene platforme. Naime, lisac je sposoban da komunicira sa svetom duhova Arktika i, kada im je dovoljno blizu, Nuna će moći da ih vidi i koristi ih kao platforme. Problem nastaje ako se lisac previše udalji od duha zbog čega će isti nestati. Iako je igru moguće kompletirati solo (u svakom trenutku možete da menjate kog lika kontrolišete), preporuka je da igrate kooperativno sa prijateljem jer AI rutina vrlo lako zabrlja i onda nastaju pomenute situacije sa nestajanjem duhova-platformi ili povratak na checkpoint jer je AI kompanjon pao u ponor.
Igranjem ćete otključavati delove dokumentarca o Inupiak Eskimima
Zadaci u igri nisu naročito teški niti komplikovani, te ćete najverovatnije bez ijedne pogibije proći prva poglavlja. Međutim, negde pred kraj se sve znatno zakomplikuje i to ne samo u vidu nezgodnijih nivoa. Prvo – povremeni naleti mećave vas vrlo lako skreću s puta pa je potrebno planirati skokove i spremiti se za nalet vetra (koristi se poseban taster koji držite kako bi se likovi šćućurili dok šiba vetar), ali čak i kad ste spremni za vetar vrlo lako možete skliznuti sa platforme. Kontrole, jedna od najbitnijih stavki kod svake platformske igre, su grube i neprecizne, a tome ne pomaže ni činjenica da igra ponekad ne registruje ivice objekata pa ih vaš lik promaši. Postoje i neke male nekonzistentnosti u gameplayu, konkretno voda – nekada trenutno poginete ako padnete u nju, dok je jedan od kasnijih nivoa gotovo potpuno pod vodom. Developeri su počeli sa ispravkama problema u igri, pre svega AI rutine i nepreciznog nišanjenja praćkom, što je igru spasilo niže ocene od onu koje vidite u info boxu. Navodno bi posle Nove godine trebalo da se pojavi patch za kontrolnu šemu i nepravilnosti u fizici što je, smatramo, kasno jer su mnogi igrači već prešli igru ili odustali od nje zbog tih problema.
Predeli obavijeni snegom i ledom, začuđujuće, ni u jednom trenutku ne postaju dosadni. Autori su se stvarno potrudili da svaka deonica izgleda unikatno i bude propraćena laganim atmosferičnim zvukovima i muzikom. Grafika nije spektakularna ali je vrlo prijatna za oko i što je najbitnije sve je vrlo pregledno. Optimizacija je možda mogla biti malo bolja, činilo mi se da na momente pada framerate bez ikakvog razloga. Jedna specifičnost igre je prateći dokumentarni film o narodu Aljaske. Podeljen je u 24 segmenta koje otključavate nalaženjem sova u igri i često objašnjava temu sledeće deonice kroz priče o običajima naroda i svakodnevnim opasnostima koje donosi život u surovoj zemlji stalnog snega i leda. Sama priča u igri je adaptacija jedne od tradicionalnih pripovedaka ovog naroda i propraćena je animacijama u stilu eskimskih crteža i naracijom na maternjem jeziku (protip: uključite titlove).
Posle svega tri sata igranja ćete kompletirati igru i odgledati dokumentarac i – to je to. Verovatno ćete iz cele priče izaći sa novim saznanjima, setni zbog sveta koji nestaje hiljadama kilometara daleko, ali verovatno nećete imati želju ponovo da odigrate Never alone da li zbog frustracije oko kontrola ili nedostatka ikakve replay vrednosti. Kada se sve sabere i oduzme, u pitanju je odličan dokumentarac sa pratećom solidnom igrom bez naročite inovativnosti. Nismo zažalili što smo odigrali i možemo da preporučim svima koji vole avanturističke igre, samo ne po full ceni koju izdavač trenutno traži.
Autor: Bojan Jovanović
Never Alone
Pros:
- Artstyle
- Prateći dokumentarac
- Ko-operativni režim
Cons:
- Neprecizne kontrole
- Problematična fizika i AI saputnika
- Prekratko
