Defense Grid (1) je jedan od najuspešnijih predstavnika tower defense žanra na tržištu, zbog čega smo sa velikim nestrpljenjem iščekivali naš review kod za nastavak. Žanr kom DG2 pripada ima tu magičnu, očaravajuću mogućnost da vas privuče i drži prikovanim za ekran satima, bez obzira koji žanr igara inače volite i koliko ste u igrama zapravo umešni. Jednostavno kontrolisanje dešavanja na terenu, mogućnost da svako „uskoči“ i odigra poneki nivo i jasno razumevanje mehanike samo su neki od razloga. Naravno, u slučaju Defense Grid 2 nema nikakve razlike niti većeg odstupanja od pomenutog scenarija.
Najčešće ne očekujete priču u igri ovog tipa ali se 505 Games ipak potrudio da ostane dosledan tradiciji i ubaci je u DG2. Naravno, ne treba očekivati razvijenu fabulu prepunu preokreta, i ukoliko to očekujete, onda ste sami krivi kada vas dešavanja u „Odbrambenoj mreži“ razočaraju. Priča je jednostavna i vrti se oko male grupe komandanata (što „živih“ što veštački inteligentnih) koji pokušavaju da sačuvaju čovečanstvo od najezde vanzemaljaca čiji je jedini cilj da ukradu energetske jedinice („core“) koje napajaju vaš odbrambeni sistem. Ukoliko ostanete bez energije ostajete i bez odbrane i samim tim ste prepušteni na milost i nemilost osvajačima iz svemira.
Grafika u igri je jednostavna ali dosta oštra i jasna, što je više nego značajno za ovaj tip igara. Ne treba očekivati specijalne efekte niti sjajne teksture. Sve manje-više podseća na strategije u realnom vremenu od pre, na primer, desetak godina, uz donekle poboljšani vizuelni identitet. Ovo svakako nije loša karakteristika. Ne samo da omogućava da igra radi dobro na starijim sistemima, već, još važnije, doprinosi tome da lako shvatite šta se događa pred vama i na vreme odreagujete postavljajući nove odbrane ili pojačavajući stare. Mapu možete i zumirati skoro do pogleda iz prvog lica kao i slobodno rotirati na sve strane, što svakako pomaže boljem postavljanju odbrane. Dijalozi i gluma u igri iznad su očekivanja za ovaj žanr, što se ne može reći i za muzičku podlogu, ali ukoliko poslušate naš savet pa umesto muzike iz igre pustite omiljene mp3 numere sa hard diska, zabava će biti zagarantovana.
Gameplay je prilično standardan, ali prisetimo se osnova, za ponavljače. Svaka od mapa poseduje definisan put kojim se kreću vanzemaljci. Oko tog puta postoje definisane pozicije na koje postavljate svoje topove. Neke od njih čak možete postaviti i na put kojim se kreću protivnici, kako biste im izmenili (čitaj: produžili) putanju. Od neverovatne je važnosti pravilno postavljanje svih tipova topova jer oni ne samo da imaju različitu jačinu, tip i intenzitet paljbe, jedinice na koje pucaju već i domet koji mogu da dosegnu kao i mogućnost da zahvate (ili ne) veći broj protivnika odjednom. Stoga ćete uvek u uske prostore gde se skupljaju protivnici postavljati tornjeve koji na primer ispaljuju vatru ili rakete, dok na udaljene pozicije i pravce stavljate najčešće topove koji ispaljuju standardne projektile. Kako se broj slobodnih pozicija za postavku topova rapidno smanjuje, moraćete i da ih unapređujete, kako bi postali brži, jači ili dobacivali dalje, a sve to pomoću monete u igri koju dobijate ubijajući protivnike. Oni pak, dolaze u talasima, gde ćete na početku misije znati koliko talasa postoji i koji je okvirni sastav protivnika koji sleduju u svakom od njih. Ključ je postavka tornjeva na pravim pozicijama, njihova idealna kombinacija i redovno unapređivanje i nemojte ni pomisliti da ćete već posle 4 ili 5 nivoa (od ukupno 21) moći da napredujete ukoliko niste savladali filozofiju igre.
Da biste nešto lakše prošli dalje, mehanika Defense Grid zahteva da se vanzemaljci sa ukradenim „baterijama“ vrate nazad odakle su krenuli, čime dobijate drugu šansu da ih dokrajčite, ali će i to biti kratkog daha, samo misiju ili dve, ukoliko ne uključite vijuge. I kada pomislite da ste savladali sve što igra nudi, naredni nivo na koji bivate bačeni u potpunosti menja kompletan način igre i tera vas da iznova definišete sve ono što ste do tada smatrali „uklesanim u kamenu“.
Dizajn mapa i njihova različitost zaslužuju sve pohvale i obezbeđuju dugotrajno igranje ove igre, a čak i ukoliko je „obrnete“, želja za ponovnim igranjem je velika. Ne samo da možete povećati težinu, već se možete odlučiti i za uključivanje nekog od „modifikatora“ – na primer, onemogućeno vam je da unapredite tornjeve na najviši nivo, da koristite neki od tipova, možete da duplirate broj protivnika i mnogo toga drugog. Čak i kada vam to dosadi, ostavljena je mogućnost preuzimanja od strane korisnika kreiranih nivoa sa interneta. Pošto smo igru testirali i pre zvaničnog početka prodaje, ovu opciju nismo uspeli da ispitamo. U ovu svrhu igračima je ponuđen DG Architect, alat koji su i tvorci igre koristili za stvaranje Defense Grid nivoa. 505 Games kaže da postoji mogućnost da će ubaciti i isplate odnosno nagrade za najuspešnije kreatore mapa. Ostaje da vidimo kako će to biti realizovano u praksi.
Konačno, bude li vam i to malo, igra nudi multiplayer opcije, kako kompetitivne tako i kooperativne i to ne samo putem interneta već i u lokalu. Posebno je zanimljiv Doubles mod koji omogućava, ukoliko imate džojped, da singleplayer kampanju celu pređete na istom kompjuteru u zajedničkoj igri sa saigračem.
Sudeći po sistemu koji je Hidden Path postavio i kvalitetu koji Defense Grid 2 donosi, sigurno je da će biti hit, baš kao i kec. Sigurno je i da će se dugo igrati, a veoma verovatno će dobiti i zanimljivu multiplayer komunu i veliki broj od strane igrača kreiranih mapa koje će možda biti igranije i od originalnih.
Autor: Stefan Starović
Defense Grid 2
Pros:
- Kvalitetan gameplay
- Velika replayabilnost
Cons:
- Jednostavna grafika
- Manji bagovi
