Enemy Front je prvi put najavljivan relativno davne 2011. godine, međutim razvojni tim nikako nije imao sreće. Igra je par puta odlagana, producent je dao ostavku i činilo se da ovaj projekat neće ni ugledati svetlost dana. Uprkos svemu, tri godine kasnije, EF stiže na naše sisteme.
Uskačete u čizme američkog pisca/novinara koji se obreo usred, ni manje ni više, Varšave u zenitu Drugog svetskog rata. Sarađujući sa lokalnim partizanima, glavni protagonista širi anti-nacističku propagandu, pored obavljanja sabotažnih misija. Međutim, ovaj one-man-army, think tank, pati i od fleševa koji ga, u službi raznovsnijih nivoa, prebacuju iz Varšave i na razna druga ratišta. Kao što već možete da zaključite, priča je prilično plitka, a dijalozi sa NPC-jevima deluju neubedljivo.
Sa druge strane, ako vam, iz bilo kog opskurnog razloga, nedostaje Call-of-Duty-evska borba iz zaklona, ovo je prava igra za vas. Combat je zabavan i sasvim solidno odrađen, sa vrlo “sočnim” headshot-ovima koji prskaju krv na sve strane. Na raspolaganju vam je ipak ograničen arsenal, zato što igra ipak baca akcenat na realizam, tako da se oprostite od rotirajućih topova i lasera iz najnovije Vulfike. Pa ipak nailazićete na do sada još u drugim igrama nevidjena oružja, kakav je i eksperimentalni pištolj sa prigušivačem koji mora da se reaload-uje posle svakog ispaljenog metka.
Enemy Front vam nudi i stealth opciju. Prvo ćete nalik Ground Zeroes-u moći da dvogledom obeležite protvnike, pa ćete odatle isplanirati taktiku daljeg napada. Neprijateljima možete da odvučete pažnju bacanjem kamičaka, ali da izrešetate čitav bataljon neprijatelja dok proleće avion, a da to niko ne čuje od buke motora. Nažalost, stealth killovi nožem deluju neubedljivo i usporeno, nema onog osećaja da ste skočili protivniku za vrat.
Igra na momente deluje solidno, kada na scenu stupe sunčevi zraci i motion blur efekti. Nasuprot tome, lišće i trava deluju veštački i zastarelo, a NPC-jevi izgledaju vrlo čudno, posebno u toku cut scena. Kuće deluju pusto, sa malim brojem komada nameštaja, tako da celokupno iskustvo podseća na generaciju ili dve staru igru.
Ipak, Enemy Front ima i svojih čari i zasigurno će naći svoju publiku. Gejmeri kojima nedostaju stari Call of Duty naslovi, u kojima je bilo manje cut scena i nije bilo quick time eventova na svakom koraku, će uživati u ovoj pucačini. Gameplay je sasvim solidan, iako malo zastareo, ali vrlo zadovoljavajući za pojedince koji nemaju vremena da seužive u neku složenu priču, već samo hoće da se malo opuste i ispraše kog nacistu.
Autor: Damir Redžepagić
Enemy Front
Pros:
- Gameplay ume da bude zabavan
Cons:
- Grafika
- Priča
- AI
