Jutro je bilo maglovito, a Markus je mrzeo maglu. Ma, Markus je mrzeo najviše jutra, naročito kada mora da maršira kroz varvarske zemlje bogovima iza nogu da bi gradio utvrđenje koje treba da čuva rudnik nekog tamo metala.
Čuo je kako dekurioni pričaju o tom novom metalu, kažu tvrđe je od bronze. Niko ne zna kako se koristi ali oni u Rimu će i to shvatiti. Haha, kako da ne. Debele mešine u svojim belim togama, sa svojim crnim pisaljkama, ušuškani u vilama će to shvatiti. Uostalom, Markus nije verovao da takav metal uopšte postoji. Mada, Markus nije verovao ni reč egipćanskim trgovcima kad je čuo za Piramide. Ipak, naučio je da svoju pamet zadrži za sebe još onomad kad mu je centurion razbio vilicu i izbio tri zuba jer je tvrdio da su Ilirke toplije u krevetu nego Dačanke.
Legija je polako napredovala kroz šumu, a Markus je pevao u sebi poznatu legionarsku pesmicu da bi odgnao dosadu ionako njihovi skauti nisu primetili nikakvu pretnju. Okolišem je vladala tišina koju je samo remetio zvuk sandala u strojevom koraku.
A onda su se čuli zvižduci koji su prekinuli dosadu kod legionara, dok je drugima dosadu, a i život skratio galski poklon u vidu troperih strela koje su odjednom počele da padaju svuda po njima. Prokleti smrdljivci otkud oni ovde, pomislio je Markus potežući svoj bronzani mač, a u tom trenutku kroz njegova rebra je izaslo galsko koplje. Njegove poslednje misli su bile da je vrh koplja bio neobično oštar i čvrst, kao da je od nekog boljeg metala.
Septembra 2010, izašao je Civilization V, poslednja u nizu nastavaka poznate Sid Meierove igre čiji je predak ugledao svetlost dana za vreme vladavine 386-ca, davne 1991. Build an empire and stand a test of time, indeed. Priča Civilizacije V zanimljiva je kao Markusova, sreća sa drugačijim ishodom.
„Petica“ je prva civilizacija koja se odrekla elemenata po kojima su bili prepoznatljivi prethodni delovi. Igra je urađena u potpuno novom endžinu, polja na mapi su postala šestougaona, špijunaža i religija izbačene kao „nepotrebne“ (oba mehanizma su vraćena u ekspanzijama), umesto stakovanja beskonačnog broja vojnih jedinica na jednom polju primenjen je princip „na jednom polju, jedna jedinica“, a gradovi su dobili sposobnost po prvi put da se brane sami za sebe. Takođe, Civilizacija V je prva Civilizacija koja je od starta dobila podršku za više igrača. Termin „podrška za više igrača“ bi trebalo da ide ispod nekoliko para navodnika, imajući u vidu da je igru od samog starta morila kamara bagova od nefunkcionalnog AI-ja do neigrivog multiplejera, a igrači širom sveta su pozivali na linč.
Ipak, situacija se rapidno popravila sa izlaskom prve ekspanzije 2012, Gods & Kings koja je opeglala vanilu i uvela u igru nove elemente: devet novih civilizacija, poboljšan AI, unapređenu pomorsku borbu, špijunažu i religiju.
Ali čini nam se da je Sid Meier tek sa drugom ekspanzijom ispunio svoju originalnu ideju kad je radio Civilization V. Brave New World pojavila se sredinom 2013, a sa njom su došle trgovačke rute, Svetski kongres, osam novih svetskih čuda, a devet novih civilizacija je dopunilo već poveći spisak istih.
Osnovna Civilizacija V bila je kao jelo od koga Vam pođe voda na usta na sam pogled i koje onda ostavi razočaravajuće gorak ukus u ustima. Međutim, posle izmena u merama originala i dodatak novih sastojaka dobija se fantastično jelo, a čiji recept ćemo sa zadovoljstvom podeliti sa Vama.
Recept: Civilization V: Complete Edition za više osoba
U jednu šerpu dodati vanilu, jednu, a malo posle i drugu ekspanziju i lagano mešati dok se ne sjedini. U smesu ubaciti dobro ulupani Fireaxis, istucanog Meiera, prstohvat pečeva i map pek po ukusu.
Služiti odmah. Prijatno.
Lep dodatak Civlizaciji, Sid Meier je napravio sa ubacivanjem polisa, tj. gradova država. Pored uobičajeno dosadnih varvara na mapi, ista će biti istačkana polisima. Polisi su kompjuterski vođene „nacije“ limitirane na jedan grad i koje će u zavisnosti od Vašeg pristupa u diplomatiji Vam davati resurse, bonus „sreću“, novac i vojnu pomoć. Dobro, vojnu pomoć ćete dobijati svakako – doduše nekad u vidu kiše strela i prstiju podignutih u V.
Autor: Petar Vojinović