Sa igrom Darkout nam je nekako toplo-hladno. Poput neke devojke u koju se najpre zaljubite na prvi pogled, privučeni njenim izgledom, pa posle skontate da vam i nije toliko zanimljiva kao osoba, i taman kad poželite da raskinete shvatite da ona u sebi krije puno toga interesantnog, samo je ćutljiva i treba pregurati njenu početnu suzdržanost u vezi. Ali vas onda opet nešto odbije, i tako u krug.
Darkout je igra preživljavanja, istraživanja , sakupljanja i stvaranja u fantastičnom 2D svetu. Žanrovski se ugleda na Minecraft, svog kultnog 3D pretka, i mnogo više na nešto mlađeg 2D pandana zvanog Terarria (neki bi rekli da ima tu i nečeg više od pukog ugledanja kada je je u pitanju drugopomenuti naslov). Na igri radi studio Allgraf koji sebe opisuje kao grupu istinskih zaluđenika koji sa velikom ljubavlju daruju svoje slobodno vreme razvoju ove igre. I ako se na Steam-u pojavila tek decembra prošle godine, i time privukla pažnju šire igračke publike i kritike, ova igra je postoji već skoro godinu i po dana (mada u nezvaničnoj ‘’razvojnoj’’ fazi), i ima solidnu bazu fanova koji je aktivno igraju, te u saradnji sa developerima daju povratne informacije kako da se poboljša kvalitet igre. Kako i sami autori naglašavaju, igra je i danas u konstatnom razvoju i imaju još jako puno materijala za implementaciju koje uveliko pripremaju.
Igra se odvija na napuštenoj planeti koju je zadesilo ‘’nešto’’, a na koju ste se nesrećnim spletom okolnosti vratili. Same planete su generičke, i u podešavanjima nameštate koju veličinu sveta želite i još po koju finesu. Iz uvodnog sinematika vidite da ste u kapsuli katapultirani pravo iz svemirskog broda nazad na površinu vaše napuštene planete. Fraza ‘’kao da je pao sa Marsa’’ ovde ima dvostruko primenljivo značenje. Nemate pojma šta se dešava, niti šta treba da radite osim činjenice da treba ostati živ. I tu, odmah na startu, uviđamo prvi problem ove igre. Da se razumemo, mi smo veliki protivnici nekih modernih igara koje vas drže za ruku i vode kroz igru servirajući sve na tacni. Ali ovako kompleksna igra vam daje jako malo informacija i tome šta i kako, što u startu može da odbije mnoge igrače. Pogotovo jer vas svaka greška može skupo koštati daljeg razvoja igre. Ovakav tip igre i onako nije za svakoga, a ovako ‘’negostoljubiv’’ uvodni gejmplej dodatno će oterati potencijalne igrače, što pomalo nezgrapno urađene kontrole i interfejs dodatno pogoršavaju.
One dovoljno strpljive i voljne da pregrme uhodavanje i savlađivanje početnih prepreka, čeka puno toga što ova igra zapravo ima da ponudi. Pravo je zadovoljstvo istraživati po (ogromnom) tehnološkom stablu, gledati kako vaša baza napreduje, uživati u svakom novom razvoju i stvari koji napravite, te otkrivanju njihovih efekata. Kompleksnija istraživanja i tehnologije zahtevaće teže dostupne materijale, što će od vas iziskvati da istražujete sve šira prostranstva generisane planete u (ponekad očajnim) pokušajima da dođete do odgovarajućih resursa. Ponekad se može desiti da vas uhvati zamor i osećaj dosade usled očajnog bunarenja i traženja nekih resursa kojih prosto nikako nema koliko god ih tražili, a predstavljaju ključan element u vašem daljem tehnološkom razvoju.
Osim sakupljanja, istraživanja i pravljenja, igra poseduje i element borbe, koji bi celu stvar trebalo da učini dinamičnijom i intenzivnijom. U praksi, sistem borbe je dosta traljavo urađen, deluje vrlo neprirodno, ali ne toliko strašno da pređe ispod granice igrivosti. Jedino što vam i ona može u nekom trenutku postati dosadna, pogotovo kada otkrijete sve vrste neprijatelja na koje možete naleteti, što je nama bila i glavna znaimljivost u borbi, uz naravno isprobavanje novih oružja koje smo napravili. Jedan od ključnih faktora u borbi jeste svetlost, na koju su čudovišta osetljiva, pa ćete dobar deo istraživanja razvijati nove oblike izvora svetlosti.
Priča? Pa ajde da kažemo je ima u naznakama, ali iz ugla autora ovih redova i ugla mnogih drugih igrača kojima je narativni deo jako važan ,možemo mirne duše reći da priče ni nema. Retko ćete nailaziti na nekakve izvode iz dnevnika koji bi trebalo da vam malo prodube radnju, ali to je sve trenutno više u svrsi pojačavanja same atmosfere, nego što se igra ozbiljno bavim nekom pričom. Autori poručuju da je među budućim poboljšanjima igre jedan od ključnih faktora i produbljivanje priče, pa ćemo videti kako će to izgledati u budućnosti, jer osnovna postavka igre ima potencijala.
Rame uz rame sa razvojno-istraživačkim delom igre, još jedan odličan segment jeste sanjiva mistično-mračna atmosfera . Sjajne 2d pozadine i efekti u potpunosti dočaravaju osećaj da se nalazite na napuštenoj, tuđinskoj i mističnoj planeti gde iza svakog ćoška vreba opasnost. Sve to dodatno prate i sasvim korektno odrađeni zvučni efekti, tako da su sa te strane autori uradili jako kvalitetan posao.
Darkout je živi organizam koji se razvija i koji svakako ima potencijala. Ako su autori posvećeni i vredni kao što se predstavljaju, ne sumnjamo da će uz saradnju sa fanovima u nekom trenutku ova igra ostvariti svoj pun potencijal, za koji i te kako ima prostora. Nažalost u trenutnom stanju igra vam može oduzeti previše vremena i živaca bez da ste se adekvatno zabavli, pa igru preporučujemo pre svega ljubiteljima žanra i onima koji su spremni da pregrme njene trenutne mane, jer je na vagi njenih mana i vrlina, upitno je koji će tas kod vas prevladati.
Autor: Nikola Savić
Darkout
Pros:
- Grafika i dizajn okruženja
- Razvoj novih tehnologija
Cons:
- Neretko, igranje je monotono i repetativno
- Priče gotovo da nema
